O nama

Istorijat Restorana
Sredinom devedesetih, sada već prošlog veka, Dragan Petrović zvani Čađa razvijao je jednu staru viziju o stvaranju restorana u obliku autentičnog seoskog ambijenta, koji bi probudio nostalgična osećanja svih koji čeznu za pravim ljudskim vrednostima. Razmišljao je o restoranu koji bi zadovoljio ne samo potrebu za dobrom hranom, već i potrebu za opuštanjem i meditiranjem. Želeo je da probudi sva lepa sećanja na vreme kada se volelo, radovalo i živelo.
Svoj san Čađa je podelio sa najboljim prijateljem Milanom Vukovićem, i nakon određenih priprema i sakupljanja raznoraznih starina, angažovali su arhitektu Dragana Maletića i posao je započeo. Za nešto više od godinu dana, naime početkom 2005. god., etno restoran "Čardak "ugostio je svoje prve goste.
U restoranu nema žive muzike. Međutim, nekoliko puta na insistiranje gostiju, svirali su određeni orkestri, ali koncepcija restorana zasniva se na odabranoj , kvalitetnoj muzici s razglasa. U kreiranju svakodnevnog muzičkog ugođaja, vrsni poznavaoci imaju na raspolaganju kolekciju od 2000 CD-ova stare narodne, starogradske i muzike tamburaša koja se može čuti dovoljno glasno a da pri tom ne ometa i ne smeta razgovoru i razmeni misli.


O restoranu - radno vreme od 9 - 23h
"Čardak" ima 200 mesta, raspoređenih unutra i napolju. Unutra, pored velikog šanka, postavljenog nešto niže radi bolje komunikacije sa gostima, na gredama ispod krovnih rogova postavljeno je nekoliko separea u kojima toplinu i ugodnost upotpunjuju stare šarenice i vezene zidne draperije.
Napolju iznad velike verande popločane starim opekama, nalaze se zasvođene terase sa stubovima, odakle se pruža divan pogled na vodenicu postavljenu nad jezercetom, smeštenim između ograde od prošća i verande.
- Mogli smo da postavimo još stolova, ali smo želeli da se gosti osećaju opuštenije i da prostor "diše" - kaže Milan.
Stolovi i stolice su drveni, ali različiti i vešto uklopljeni, zidovi namerno neravni, a na njima mnoštvo starog pokućstva i kredenaca, u kojima stoji posuđe i escajg. Dekor nekih uglova čine i stari radio-aparati, lampaši. Tanjiri su keramički, kao i posudice za biber i so, držače za salvete.
Stara polustaklena vrata sa šarenom zavesom odvajaju toalet od sale, dok se u muški i ženski toalet ulazi kroz stara vrata, koja zbog autentičnosti pomalo škripe. Ipak, higijena i sanitarije su odlične.
Ispred kapije dvorišta nalazi se parking za oko 20 vozila, a gosti svakog trenutka mogu da vide svog ljubimca na točkovima.

Kako vidimo budućnost
Sam objekat je potpun i zato nema potrebe da se nešto nadograđuje ili menja. Naravno to ne znači da se u budućnosti neće usavršavati na svim poljima vezanim za posao ugostiteljstva.
U nastavku imanja planira se izgradnja vajata za prenoćište sa drvenim krevetima i slamaricama, bašta sa povrćem i mali zoo vrt. Pa ko voli da ga umesto gradske buke budi kukurikanje petlova i miris domaće pogače, nek izvoli.



image





Anegdota
Kada su u februaru 2004. Milan Vuković i Dragan Petrović Čađa u Majuru kod Šapca počeli da grade restoran, komšije i namernici su sumnjičavo vrteli glavom i ne verujući u ono što vide, pričali da njih dvojica prave "Čardak ni na nebu ni na zemlji". A imali su i pravo, jer ono što su dva prijatelja i suvlasnika napravila za nešto više od godinu dana prevarilo je i dekana Arhitektonskog fakulteta u beogradu. Naime, prilikom dodele priznanja za očuvanje kulturne baštine etno restoranu čardak, priznati stručnjak bio je spreman da se kladi da objekat postoji tu decenijama. Nije mogao da veruje da je ono što vidi rezultat vizije, želje i upornosti Dragana, Milana, arhitekte Dragana Maletića i kafe kuvara Vladimira Nikolića, da naprave nešto "lepše i starije" . Etno restoran " Čardak" jedan je od najboljih etno restorana u Srbiji.
-Arhitekti Maletiću sam verovao jer sam video ono što je radio u Srbiji i svetu, i za njega sam imao samo dva zahteva: da napravi autentični "seoski" ambijent i da objekat ima vajat, čardak i magazu, ali tako da se pri gradnji sve ukrivi kako bi izgledao kao da tu stoji decenijama - priča Čađo.

Anegdota